Strategija obrazovanja u Srbiji predviđa jačanje gimnazija.Preporuka je da se razmotri kada bi bilo moguće da srednje obrazovanje postane obavezno , a jedan od ciljeva strategije je i da se 50 odsto osnovaca po zavrsetku škole opredeljuje za gimnazije.Sada,otprilike,jedna četvrtina upisuje gimnaziju,a tri četvrtine srednje stručne škole.Strategija predviđa da se u strukturi ukupnog broja studenata ojača učešće akademskih studija,a osnovni izvor za studiranje na akademskim studijama su gimnazije,pa se zato želi povećati broj onih koji upisuju gimnaziju.Sa takvom strategijom želi se sprečiti da se obrazuju ljudi u srednjim stručnim školama za nešto sa čime se ne mogu zaposliti niti doprineti razvoju zemlje o čemu bi trebalo da vodi računa nacionalna služba za zapošljavanje koja će davati smernice na osnovu činjenične evidencije.
Na osnovu svega ovoga i predložene strategije obrazovanja u Srbiji predviđeno je jačanje gimnazije da bi se što više đaka upisivalo u njima.Da bi se to i ostvarilo izvršiće se reforma gimnazija u kojima je ovaj vid obrazovanja kvalitetan,ali ga treba unaprediti.Svi se slažu da je obrazovanje u gimnazijama kvalitetno,holističko,temeljno,sveobuhvatno,svestrano,ambiciozno,ozbiljno,kolevka buduće akademske elite...Najvažniji kvalitet gimnazije ističe se da one najbolje pripremaju učenike za dalje školovanje na fakultetima.Prednosti školovanja u gimnazijskim klupama su dostizanje visokog nivoa opšteg obrazovanja,odlaganje odluke o budućem zanimanju,postavljanje obrazovnih temelja podmlatku fakultetski obrazovane društvene elite sa razvijenim radnim navikama i željom za celoživotno učenje i usavršavanje.
Nova reforma gimnazija predviđa da đaci već u prvom razredu biraju jedan od paketa izbornih predmeta.Odlučivaće se između pet paketa: biznis i ekonomija, pravo i globalne politike, ekologija, sport i zdravlje i umetnost. Taj izborni paket predmeta će u drugom razredu moći da promene, u skladu sa interesovanjima. Bazični predmeti biće obavezni za sve, a njihov fond i izbor zavisiće od smerova. Posebni programi za nadarene za matematiku, fiziku, informatiku i jezike ostaju, kao i poseban program u bilingvalnim i sportskim odeljenjima.Biznis i ekonomija usmeravaće ih ka studijama iz te oblasti, što je i najčešći izbor srednjoškolaca. Pravo i globalne politike hit su u svetu, na međunarodnoj maturi, jer se uče politička geografija, sociologija, geostrategija, politička ekonomija i daju veliku mogućnost rada kroz projekte i međupredmetno povezivanje sadržaja. Umetnički paket imaće akcenat na vizuelnim umetnostima i drami, jer je muzički koncept razvijen kroz mrežu osnovnih i srednjih muzičkih škola. Ekološki koncept može da ima i društveni i prirodni pristup - od biologije, hemije, fizike, do pravnog i ekonomskog okvira. Sport i zdravlje predviđeni su za gimnazijalce koji žele da studiraju medicinsku grupaciju fakulteta, fizičko vaspitanje ili sportsku medicinu. U trećem i četvrtom razredu postojaće obaveznost izbornih predmeta, a odnos opšteobrazovnih i izbornih predmeta biće srazmerno sinhronizovan prema nedeljnoj opterećenosti učenika.Cilj je da se poveća broj gimnazijalaca, koji prema Strategiji obrazovanja 2016/2020. treba da bude 40 odsto od svih srednjoškolaca, a sada ih je tek 22 odsto.
