Zaposleni
u obrazovnim ustanovama ukazuju na to da je nasilje prema prosvetnim radnicima
iz godine u godinu sve češće i agresivnije.
„Naša
deca imaju velike probleme i ono što im se dešava u kući i njihovom mini okruženju,
prenose na nastavnike.
„Mnoga
nisu usvojila osnovne društvene vrednosti, jer ih nisu imala u porodici, nisu
imala gde da ih usvoje".
Pored
fizičkog nasilja, nastavnici trpe i vređanje, pretnje, ponižavanje, krađe i
digitalno zlostavljanje.
Zbog
toga prosvetni radnici zahtevaju
da im se izmenama zakona obezbedi bolja zaštita, kao i da nasilnici krivično
odgovaraju.
„Prema
trenutnim propisima, učenici koji su počinili neki akt nasilja, mogu da dobiju
dva ili jedan iz vladanja, ukor i da ipak završe godinu, dok se ta mera ne
izrekne mogu da napuste školu i upišu drugu.
Prosvetne radnike je veoma pogodio slučaj profesorke iz Trstenika koja je pala na pod kada ju je
učenik treće godine srednje škole u učionici zbacio sa stolice, dok su drugi
snimali i glasno se smejali, a kasnije video podelili sa drugim učenicima
škole.
„Snimak
je osmelio prosvetne radnike da kažu šta se dešava dugi niz godina, to je kap
koja je prelila čašu.
„Profesorka
je simbol žrtve prosvetnih radnika čije se profesija godinama unižava"
Nasilje
nad prosvetnim radnicima posledica je urušavanja vrednosti i odsustva
komunikacije.
Nasilje
se ne odražava samo na život žrtve, već i na celokupni obrazovni sistem -
nastavnici ne mogu da drže kvalitetna predavanja, a đaci ih sve manje poštuju.
Mere
koje se preduzimaju kada dođe do nasilja u školama, određene su Pravilnikom
o protokolu postupanja u ustanovi u odgovoru na nasilje, zlostavljanje i
zanemarivanje Ministarstva prosvete.
Vaspitno-disciplinske
mere se izriču u okviru škole.
Ukoliko
se utvrdi odgovornost učenika, odeljensko veće predlaže mere - ukor direktora
ili ukor nastavničkog veća, a učenici školsku godinu mogu završiti sa dvojkom
ili jedinicom iz vladanja.
Najrigoroznija
mera je ukor nastavničkog veća sa isključenjem, koja može da se primeni samo u
srednjim školama, jer je osnovno obrazovanje obavezno.
Nivoi nasilja - šta
škola mora da preduzme i u kom trenutku
Pravilnik razvrstava
nasilje po nivoima i propisuje kako škola treba da reaguje u zavisnosti od
ozbiljnosti situacije.
Ako škola ne može sa
sigurnošću da proceni nivo nasilja, može da se obrati drugim institucijama za
pomoć - lekarima, Ministarstvu prosvete i socijalnim radnicima.
- Prvi nivo nasilja: udaranje čvrga, štipanje, uništavanje stvari,
psovanje, imitiranje, prozivanje, podsmevanje, lascivni komentari, slanje
uznemirujućih SMS poruka.
Ove probleme pokušava
da reši razredni starešina ili učitelj, a ako u tome ne uspe - uključuje se
pedagoško-psihološka služba.
- Drugi nivo nasilja: šamaranje, gaženje, ucenjivanje i pretnje, seksualno
dodirivanje, svlačenje, slikanje i snimanje, kao i deljenje tog sadržaja.
Razredni starešina
reaguje na ove probleme u saradnji sa stručnom službom, uz obavezno
uključivanje roditelja.
Ako napori ne daju
rezultate, protiv učenika se može pokrenuti
disciplinska procedura.
- Treći nivo nasilja: tuča, davljenje, napad oružjem, zastrašivanje,
iznuđivanje novca, podvođenje, silovanje.
Rad na rešavanju
problema preuzima direktor koji mora da uključi roditelje i nadležne službe,
kao što su centar za socijalni rad, policija, tužilaštvo ili prekršajni sud.
Pokretanje disciplinskog postupka protiv počinilaca je obavezno.
Postojeći
zakonski okvir često se ne primenjuje, niti je dovoljan da pruži adekvatnu
zaštitu, ukazuju godinama prosvetni radnici i predstavnici sindikata.
„Tražimo
promenu Krivičnog zakona - da ta deca odnosno njihovi roditelji odgovaraju
krivično za ono što njihova deca urade. Ovo je samo prelilo čašu.
„Zakoni
se ne menjaju, sva prava se daju deci, a oni ne znaju svoje obaveze, mi imamo
propast kompletnog društva i želimo da skrenemo pažnju da se obrazovni sistem
decenijama urušava.
Promena regulative bi delovala preventivno i potencijalno
sprečila nasilje.
Nešto
više od 16 odsto nastavnika srednjih škola je pretrpelo fizičko nasilje, a 78
odsto verbalno.Manje od 18 odsto njih je bilo meta krađe ili uništavanja lične
imovine, pokazuje isto istraživanje.
U
proseku, svaki šesti odrasli kaže da je bar jednom bio ugrožen od učenika,
podaci su studije Nasilje u školama Srbije, u kojoj je učestovalo više od 15.500
prosvetnih radnika iz 237 osnovnih škola.
Oko
dve trećine kaže da je verbalna agresivnost problem, a trećina smatra da
problem postoji i sa fizičkom agresijom.
Procenat
učenika koji su svedočili nekom obliku nasilja nad prosvetnim radnicima raste
iz razreda u razred, pokazuje ovaj rad.
Tako
je 25,5 odsto učenika petog razreda videlo verbalno ili fizičko nasilje nad
nastavnicima. Taj procenat među decom šestog razreda je 39,1 odsto, sedmog 49,1
odsto, a čak 57,4 osmaka je svedočilo tome da nastavnik trpi nasilje.
„Samo prisustvo scenama u kojima je nastavnik ponižen,
često i bespomoćan, nosi posledice po ukupnu atmosferu u učionici, pa i školi u
celini. Jedna od poruka koju takva situacija može preneti, jeste da su pred
nasiljem bespomoćni i odrasli", navodi se u istraživanju.
Neki od primera
nasilja u školama u Srbiji poslednjih godina:
- Bor, 2020. - Profesor fizičkog vaspitanja zadobio je lakše
povrede pošto ga je napao učenik na stepeništu škole
- Sremska Mitrovica, 2019. - U toku nastave učenik 8. razreda fizički je
napao i povredio direktora škole
- Užice, 2019. - Učitelja pretukao bivši učenik, koji je pretio i
dvema profesorkama jedne srednje škole
- Beograd, 2019. - Nastavnica pokušala da rastavi dvojicu učenika,
a jedan od njih je udario pesnicom u glavu
- Mladenovac, 2017. - Učenik prvog razreda Tehničke škole napao
profesora, a kasnije i policajce
- Vladičin Han, 2012. - Učenik prvog razreda gimnazije udario
profesorku matematike koja je pri padu polomila kuk
- Sremska Mitrovica, 2009. - Učenik prve godine Srednje tehničke škole
pokušao da ispravi ocenu iz hemije tako što je išamarao profesorku,
pljuvao je i vređao
- Novi Sad, 2008. - Učenik osmog razreda osnovne škole zbog
jedinice iz likovnog pretio profesorki bacanjem Molotovljevog koktela,
đaci snimali napad i navijali
- Niš, 2007. - Dva svršena maturanta niške gimnazije Deveti maj
pretukla profesora informatike dok je držao čas, kao i nekoliko učenika
koji su pokušali da ga zaštite
- Vrnjačka Banja, 2006. - Učenik trećeg razreda Ugostiteljsko turističke
škole nekoliko puta udario profesora bejzbol palicom tokom časa
- Sombor, 2006. - Roditelji dva đaka osnovne škole Dositej
Obradović pretukli profesora hemije zbog loših ocena njihove dece
