Циљ и задаци
Циљ наставног
предмета рачунарство и информатика је стицање знања, овладавање вештинама и
формирање вредносних ставова који доприносе развоју информатичке писмености
неопходне за даље школовање, живот и рад у савременом друштву, као и
оспособљавање ученика да ефикасно и рационално користе рачунаре на начин који
не угрожава њихово физичко и ментално здравље.
Задаци наставе
рачунарство и информатика су да ученици:
1.развију свест о неопходности коришћења рачунара
у свакодневном животу и раду и значају информатике за функционисање и развој
друштва;
2.овладају коришћењем програма за обраду текста и
табеларних података и креирање докумената у коме су интегрисани текст, слика и
табела;
3.ефикасно користе програмски језик заснован на
прозорима за решавање различитих проблема у даљем образовању, професионалном
раду и свакодневном животу;
4.стекну знања потребна за подешавање параметара
оперативног система на нивоу корисничког интерфејса, коришћење могућности
оперативних система и система датотека конкретног оперативног система;
5.разумеју принципе функционисања интернета,
локалних мрежа и оспособе се за коришћење мрежних ресурса, интернет сервиса и
система за електронско учење;
6.јачају способност за прецизно и концизно дефинисање
проблема; упознају се са алгоритамским начином решавања проблема и основним
алгоритмима;
7.развију способности писања програма вођених
догађајима и разумеју принципе креирања модуларних и добро структуираних
програма;
8.упознају основни концепт и принципе Веб дизајна
и Веб програмирања, разумеју логику анимације и овладају њеном употребом у
креирању сопствених Веб пројеката;
9.упознају принципе представљања и обраде цртежа и
слика на рачунару и овладају техникама коришћења једног од графичких програма
за обраду цртежа и слика;
10.упознају начине израде презентација и оспособе
се за израду једноставнијих презентација;
11.упознају концепт базе података, њену
организацију, коришћење упита за добијање тражених података из базе, прављење
извештаја и дистрибуцију података;
12.јачају способност решавања проблема развојем
логичког и критичког мишљења;
13.унапреде способности за брзо, ефикасно и
рационално проналажење информација коришћењем рачунара, као и њихово критичко
анализирање, складиштење и преношење;
14.развију прецизност, рационалност и креативност
у раду са рачунаром;
15.унапреде стратегије и технике самосталног учења
користећи могућности рачунара и развију спремност за учење током целог живота;
16.на адекватан начин користе предности рачунара и
друштвених мрежа у удруживању са другима и покретању акција чији је циљ ширење
корисних информација или пружање помоћи и подршке онима којима је то потребно;
17.примене стечена знања и вештине у савладавању
програма других наставних предмета;
18.изграде правилне ставове према коришћењу
рачунара, без злоупотребе и претеривања које угрожава њихов физичко и ментално
здравље;
19.упознају савремена ергономска решења која
олакшавају употребу рачунара и изграде спремност за праћење нових решења у
области информатичке технологије.
РАЧУНАРСТВО И ИНФОРМАТИКА
III разред
оба типа гимназије
(1 час недељно + 30 часова вежбања, 37+30 часова годишње)
САДРЖАЈИ ПРОГРАМА
1. Решавање проблема помоћу
рачунара
1.Решавање проблема коришћењем рачунара.
2.Основи алгоритмизације.
3.Трансформација проблема на облик погодан за решавање на
рачунару.
4.Програмски језици и њихова синтакса и семантика.
2. Програми засновани на
прозорима
1.Основне карактеристике програма заснованих на прозорима.
2.Елементи графичког корисничког интерфејса
(GraphicalUserInterface).
3.Програми руковођени догађајима (догађаји, извори догађаја
и обрада догађаја).
3. Увод у развојно окружење
програмског језика
1.Почетак рада и управљање развојним окружењем.
2.Празан пројекат. Чување и отварање пројекта.
3.Форма и подешавање њених својстава.
4.Додавање компоненти форми.
5.Компонента у жижи.
6.Једноставне компоненте:
натпис (Label),
оквир за уношење и приказивање текста (Edit),
дугме (Button),
часовник (Timer) и
оквир за графички објекат.
7.Својства компоненти и њихово подешавање.
8.Догађаји компоненти и обрада догађаја.
4. Типови података
1.Целобројни тип. Опсег целобројног типа. Аритметичке
операције, операције поређења и стандардне функције дефинисане на целобројном
типу. Приоритет операција.
2.Реални тип. Опсег реалног типа. Аритметичке операције и
стандардне функције дефинисане на реалном типу.
3.Логички тип.
4.Знаковни тип.
5.Низовни тип.
6.Стринг тип и основне функције за рад са стринговима.
7.Набројиви тип.
8.Класа и методе класе - основни појмови.
5. Наредбе и изрази
1.Синтакса и семантика израза. Аритметички изрази. Логички
изрази.
2.Наредба доделе.
3.Конверзија типова података.
4.Уношење и приказивање података.
5.Алгоритам размене вредности две променљиве. Програмирање
израчунавања по једноставним математичким формулама.
6. Наредба гранања if
Синтакса наредбе if.
Алгоритми за:
1.одређивање минимума/максимума два/три броја;
2.уређивање два/три броја у монотоно неопадајући/нерастући
поредак;
3.одређивање сутрашњег и јучерашњег датума;
4.приказ назива дана у недељи на основу учитаног редног
броја дана.
7. Компоненте избора и
контејнерске компоненте
Компоненте избора:
1.радио-дугме(RadioButton),
2.оквир за потврду (CheckBox),
3.оквир с листом (ListBox),
4.комбиновани оквир (ComboBox).
Контејнерскекомпоненте:
1.оквирзагрупу(GroupBox),
2.плоча(Panel).
8. Наредбе за организацију
циклуса
Синтакса наредби за организацију циклуса.
Примена наредби break и continue у циклусима.
Алгоритми за:
1.табелирање вредности функција;
2.израчунавање сума и производа;
3.испитивање својстава целих бројева.
9. Опис класе
1.Опис методе класе (функције и процедуре).
2.Формални параметри методе. Тело методе. Синтакса позива
методе. Стварни параметри методе. Локалне променљиве методе.
3.Пољакласе.
4.Примери развоја програма коришћењем принципа "од
општег ка посебном".
10. Тип низа
1.Једнодимензионални низови.
2.Алгоритми са низовима:
основне операције са низовима;
израчунавање просечне вредности;
израчунавање минималне/максималне вредности низа;
претраживање у низу;
сортирање низа.
3.Дводимензионални низови. Алгоритми за израчунавања и
трансформације на табели и њеним деловима.
4.Визуелна компонента за табеларни приказ текста.
НАПОМЕНА:
Четири часа у току
године предвиђена су за израду и исправак два једночасовна писмена задатка, по
један у сваком полугодишту.
НАЧИНИ ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА
IIIразред
При састављању програма и редоследу тематских целина водило
се рачуна о обезбеђивању поступности у остваривању садржаја, као и о
психофизичким могућностима ученика овог узраста. Примере, који се користе у
реализацији наставе, треба прилагодити интересовањима и предметима који
преовлађују на појединачним смеровима.
Уз сваку тематску целину дат је оријентациони број часова за
њено остваривање.
Реализација програма рачунарства и информатике постиже се
добром организацијом наставног процеса, што практично значи:
1.рационално коришћење расположивог фонда часова,
2.добру организацију практичних вежби на рачунару,
3.добар избор задатака који се алгоритамски решавају.
Рационално коришћење часова подразумева добар распоред рада.
Приликом његове израде водити рачуна да свако полугодште има заокружене
тематске целине.
У погледу организације рада, значајно је обратити пажњу на
следеће елементе:
4.теоријска настава се изводи са целим одељењем и, по
потреби наставник практично демонстрира поступак решавања проблема уз употребу
рачунара. На часовима теоријске наставе ученицима треба објаснити основне
наредбе и упутити их како да повезују и примењују претходно усвојена знања и
стално подстицати ученике да повезују познато са непознатим;
5.увежбавање и практичан рад изводи се у рачунарској
лабораторији, под контролом професора или сарадника у настави. Ученици изводе
вежбе самостално, пошто од професора добију потребна упутства о начину рада,
поступцима и фазама израде. Током реализације вежбе, професор или сарадник у
настави дужни су да пруже сва неопходна додатна објашњења као и потребну помоћ
сваком ученику посебно. Свака вежба мора имати тачно утврђен циљ и задатак који
се саопштава ученицима;
6.за извођење вежби одељење се дели на две групе. Оцењивање
ученика треба обављати систематски у току школске године. Елементи за оцењивање
треба да буду усмене провере знања, резултати рада на рачунарским вежбама, као
и укупан учеников однос према раду, извршавању планираних обавеза и, поштовању
утврђених рокова.
У току остваривања програма, неопходно је да професор
користи Опште дидактичко-методичко
упутство за остваривање програма у средњим школама, које је саставни део
планова и програма.
Предлог броја часова који је дат уз наставне теме је
оријентациони и наставник може направити прерасподелу према сопственом мишљењу.
1. Решавање проблема помоћу
рачунара
Како је информатика један од базних инструмената за развој
интелектуалних способности ученика, независно од било ког другог предмета, кроз
наставу овог предмета се очекује да се ученици упуте у технику решавања
проблема полазећи од прикупљања битних информација, њиховог систематизовања,
чувања, обраде помоћу рачунара и презентирања добијених резултата.
Посебну пажњу поклонити алгоритмизацији - поступак кроз који
ученици треба да стекну навике и вештине у решавању разноврсних проблема (не
само математичких) на систематичан и прецизан начин. Програмски језик се овде
користи само као средство за реализацију алгоритма на рачунару.
При реализацији курса треба имати на уму да његов задатак
није производња програмера, као што ни настава математике са много већим фондом
не даје математичаре, већ "развијање способности за потпуно, прецизно и
концизно дефинисање проблема и могућих поступака за њихово решавање", како
би лакше и ефикасније решавали проблеме са којима ће се сусретати у току даљег
школовања, будућем професионалном раду и свакодневном животу.
2. Програми засновани на
прозорима
При реализацији ове тематске целине треба истаћи значај
поштовања спецификације коју је поставила фирма Microsoft при пројектовању
графичког корисничког интерфејса (лакше сналажење у програму без обзира на
произвођача). Ученицима се могу приказати неки од њима познатих програма (Word,
Excel,...) како би уочили шта им је заједничко у погледу дизајнирања
(функционално повезане компоненте су обједињене у групе, сваки прозор има неку
централну тему, стилска усаглашеност свих прозора,...).
Посебну пажњу обратити на појам "догађај", на
начине настајања "догађаја" и "обраду догађаја".
3. Увод у развојно окружење
програмског језика
При реализацији ове тематске целине треба објаснити
најважније команде за руковање окружењем, а затим изложену материју увежбавати
на примерима са неколико оквира за текст за унос података, ознака за приказ
резултата и дугмади за покретање израчунавања. Пожељно је да се први примери,
док ученици не стекну основне навике за рад у интегрисаном развојном окружењу,
демонстрирају методом "корак по корак" тако да ученици могу детаљно
да испрате све етапе у изради апликације.
Руковаоци догађајима за дугмад треба да буду једноставне
линијске структуре, јер при реализацији ове тематске целине није акценат на
изради логички сложених апликација.
Наставник би требало да инсистира да се објектима које
корисник именује (уместо понуђених имена) дају осмишљена имена која ближе
одсликавају њихов тип и намену коришћењем Мађарске нотације, тј. задавање
префикса у имену који указује на тип објекта.
4. Типови података
При реализацији ове тематске целине треба поћи од
математичког појма целог и реалног броја, интервала њихових вредности и
операција које се могу примењивати. Објаснити зашто се сужава интервал
вредности када се одређени типови података региструју у рачунару и шта се
дешава када се у току израчунавања израза добије вредност ван дозвољеног
опсега. Кроз уводни пример програма који израчунава вредност збира два цела
броја демонстрирати шта се дешава ако се унесу подаци реалног типа. Кроз исти пример
илустровати рад са подацима различитих типова. Указати да оно што је тачно у
математици, не мора бити тачно и у програмирању, на пример да (1/3)*3 није
једнако 1.
Појам променљива треба третирати као "црну кутију"
у којој се могу чувати подаци, без упуштања у њену бинарну репрезентацију. За
неке једноставне примере тражити од ученика да променљивој придруже
најпогоднији тип.
Инсистирати да се ученици од првих програма, ради њихове
боље читљивости, навикавају да за имена променљивих користе осмишљена имена,
односно имена која асоцирају на врсту информације која се у њима чува.
5. Наредбе и изрази
При упознавању са наредбом доделе важно је објаснити доделу
облика: А:=А+1; која је за ученике збуњујућа због због сличности са
математичком једначином која нема решење. Указати на разлику између знака
једнакости који се користи у саставу наредбе "доделе" вредности, за
разлику од знака једнакости који се користи за означавање релације
"једнако". Истаћи да променљива може чувати само једну вредност, и да
свака додела вредности променљивој поништава њен претходни садржај.
Врло је важно објаснити шта је недефинисана променљива и
последице њеног коришћења.
Ученицима указати када је неопходно реализовати конверзију
улазних података, који се учитавају посредством визуелних компоненти, из типа
стринг у одговарајући тип и обратно (када је потребно да се прикажу).
Већ од првих примера програма треба избегавати математичке
формулације проблема који се решавају, како ученици овај предмет не би
доживљавали као додатну наставу из математике. Тежити да формулација проблема
буде таква да се њом тражи решавање проблема из других наставних области и
свакодневног живота.
6. Наредба гранања if
У овој наставној теми посебну пажњу посветити алгоритму
којим се израчунава максимум/минимум два (три) броја и указати зашто је за
улазне податке aи bбоље применити поступак:
max:=a;
if max<b then max:=b;
уместо:
if a<b
then max:=b
elsemax:=a;
Тражити од ученика да сами израчунају максимум четири броја
како би се уверили у оправданост препорученог начина размишљања који ће посебно
доћи до изражаја при израчунавању максимума једно или дводимензионалног низа.
7. Компоненте избора и
контејнерске компоненте
У току реализације ове наставне теме коришћење обрађених
компоненти увежбавати на програмима разгранате структуре.
Наредба гранања треба да се ослања на стање потврђености
оквира за потврду и радио-дугмади.
За груписање компоненти у логичке целине користити
контејнерске компоненте.
8. Наредбе за организацију
циклуса
Како при реализацији ове наставне теме алгоритми постају
сложенији врло је битно да наставник на уводним примерима осим презентирања
програма изврши његово "ручно" тестирање попуњавањем таблице
вредности променљивих после извршавања сваке наредбе програма. Ово помаже
разумевању логике извршавања програма, па би ученици бар код првих самостално
урађених програма требало да обаве оваква тестирања.
Код алгоритма сумирања (или пребројавања) указати на
последице изостављања иницијализације променљиве за одређивање суме (броја
појављивања) пре уласка у циклус, или што се ученицима често дешава уметања
иницијализације у тело цилуса.
Објаснити како се повећава ефикасност алгоритма ако се у
алгоритмима сумирања текући сабирак може израчунати на основу претходног,
уместо да се сваки пут израчунава изнова (на пример: сума факторијела, сума
узастопних степена броја, итд.).
9. Опис класе
При реализацији ове наставне области не треба тражити да
ученик самостално креира нову класу већ да класи коју аутоматски генерише
систем додаје методе (функције и процедуре) и променљиве (као поља класе) како
би поступно упознавао саставне елементе класе и правила њиховог креирања.
Методе треба да буду и средство које ће ученик користити при
упознавању са техником пројектовања "одозго надоле", која има
општеобразовни карактер, јер не само да олакшава решавање проблема уз помоћ
рачунара, већ може да буде и ефикасан метод за решавање проблема у другим
областима, па и у свакодневном животу.
Наставник мора у почетку (док то не постане навика ученика)
инсистирати да се проблем решава разбијањем на логичке целине (указујући на
њих), које се реализују помоћу метода.
10. Тип низа
При реализацији ове наставне теме важно је истаћи неопходност увођења
једнодимензионалног низа илуструјући то проблемима при чијем решавању је
неопходно остварити више од једног пролаза кроз низ (на пример, редни број
ученика чија је висина најближа просечној висини ученика одељења).
Пре упознавања са алгоритмом сортирања низа x[1], x[2],...,
x[n] у неопадајући (нерастући) поредак пожељно
је да се саставе неки припремни алгоритми. На пример, направити алгоритам
којим се у низу: i-ти елемент низа размењује са сваким елементом десно од њега
(x[i+1], x[i+2],..., x[n]) који је мањи (већи); а затим показати да се
понављањем претходног поступка за и: 1, 2,..., n-1 низ сортира у неопадајући
(нерастући) поредак.
При обради теме претраживање
у низу треба истаћи потребу да се при креирању алгоритма води рачуна и о
његовој ефикасности. На пример, није свеједно да ли ћемо у телефонском именику
са телефонима за 1000 особа телефон неке особе:
1.тражити из највише 1000 корака (линеарним претраживањем),
2.или применити алгоритам (бинарног претраживања) који омогућава да телефон тражене особе (ако
је има у именику) пронађемо у највише 10 корака.
При реализацији ове тематске целине за приказ једно и
дводимензионалних низова може се користити визуелна компонента која омогућава
табеларни приказ текста.
За приказ једнодимензионалних низова може да се користи само
један ред табеле или два где би први ред представљао заглавље са појединачним
називима елемената низа.
Оперативни
наставни план за 3. разред гиманазије
Рачунарство и информатика - школска
2016/2017 година
Računarstvo i informatika III razred
Нема коментара:
Постави коментар