Doba velikih promena odlikuje se, pored brzog razvoja ekonomije, privrede, tehnologije, organizacionih struktura, naučnih dostignuća, i razvojem obrazovnih tehnologija. Danas se sve više pored klasičnog obrazovanja pojavljuje potreba sticanja novih znanja, kako u školi, tako kasnije u poslovnom sistemu i na radnom mestu.Uvodjenje obrazovnih tehnologija pruža nove mogućnosti razvoja kako obrazovanja tako i komunikacija medju ljudima. Dobar primer za to je uvodjenje kompjuterske tehnologije u sva područja ljudske delatnosti. Ovakvi oblici obrazovanja, učenja kod kojih nema neposrednog kontakta osobe koja vodi proces obrazovanja (predavač) i osoba koje obrazovanje primaju naziva se obrazovanje na distancu (“e-learing”).
Učenje na distancu je put permanentnog (doživotnog) obrazovanja, korisnici ovakvih usluga obrazovanja se profesionalno usavršavaju na mestu i vremenu koje sami odaberu, prolaze kroz materijal za učenje onom brzinom i onoliko puta koliko žele. Obrazovni materijal se objavljuje na internet serveru www internet stranica. Polaznici obrazovnog procesa ovim stranicama pristupaju pomoću internet pretraživača. Polaznici programa mogu postavljati pitanja predavaču putem email-a, gde istim putem dobijaju i odgovore.Internet omogućava globalnu distribuciju najrazličitijih sadržaja gde se akcenat sa institucija obrazovanja premešta na medij.
Elektronsko učenje (e-učenje, eng. e-learning) danas je sve prisutnije. Navika odlazaka na fakultete na predavanja su sve ređa s obzirom na globalno dostupno znanje. Znanje koje student može steći kod svoje kuće putem interneta gotovo da se ne razlikuje od znanja koje mu može profesor preneti na predavanju.
Pored raznih online testova koje student može koristiti kako bi proverio svoje znanje, raznih digitalnih udžbenika, audio snimaka sa predavanja ili e-knjiga, sve važniji medijum za e-learning postaju video snimci. Uz sve veću potrebu za što boljim prikazom materijala i samog predavanja, a uz to i kvalitetno i verno prikazano te ispredavano na zanimljiv način, video snimci su postali idealan medijum. Video snimci u svojoj srži sadrže sam snimak predavanja, no u mnogim slučajevima oni sadrže i dodatne materijale u obliku prezentacija, dodatnih pojašnjenja te mogućnosti za lakše snalaženje u snimcima. Video snimci predavanja omogućavaju studentu bolje razumevanje gradiva te imaju veće mogućnosti jer vizuelno mogu objasniti i dočarati neki pojam ili teoriju brže i lakše.
U pogledu obrazovanja treba očekivati mnogo od generalizacije korišćenja Interneta. Kao prvo, tu je mogućnost da se širi univerzalniji pristup izvorima znanja. Takođe se omogućava da se ponovo razmisli o obrazovanju, učenju, pedagogiji: učenje na daljinu, obuka u preduzećima itd.
Interesantna oblast obrazovanja koja dobija na značaju primenom Interneta je tzv. obrazovanje na daljinu.
Klasičan oblik nastave zasniva se na modelu jednog nastavnika i većeg broja učenika. Ovaj model se pokazao veoma jednostavnim i efikasnim te otuda i njegova zastupljenost u školstvu. Međutim od strane učenika spada u najneefikasnije modele. Pokazalo se da učenici nisu motivisani za aktivno učestvovanje u nastavi jer pažnja vrlo često nije usmerena na učenje.Razvojem multimedijalnih sistema pristupilo se pokušaju simuliranja “prirodnog” načina učenja i mišljenja pomoću računara. Veliku prednost daje mogućnost da svaki učenik samostalno radi na jednom računaru, što omogućuje maksimalnu aktivnost i redovno učenje. Povezivanje računarskih sistema omogućuje da se klasično predavanje u učionicama pretvori u individualno istraživanje putem računarskih mreža. Multimedijalni sistemi su u obrazovanju primenljivi i korisni zato što:vizuelno reprezentuju znanje (jedna slika vredi kao hiljadu reči),su velika baza raspoloživih podataka,omogućuju istraživačko učenje,imaju mogućnost simulacije,omogućavaju učenje na osnovu uvida, istraživanja i otkrivanja uzročno-posledičnih veza,posredstvom komunikacionih mreža omogućuju grupne simulacije i interaktivne diskusije.
Ovakvo obrazovanje podrazumeva razdvojenost profesora i učenika, kao i korišćenje edukativnih medija koji povezuju nastavnika i učenika i prenose sadržaj lekcija. Oblici ovakvog obrazovanja su:štampana korespodencija,audio-grafički metod,instruisanje preko televizije, video kaseta,
telekonferencija, audio i video konferencije, računarske konferencije,IRC (interaktivno komuniciranje), MOO (višekorisnički objektno orjentisano komuniciranje), MUD (višekorisnički domen),elektronska pošta i druge računarske usluge,WWW (World Wide Web).
Sistemi za prenos u obrazovanju na daljinu omogućavaju:sinhrono instruisanje (u "realnom vremenu"), kada se koristi interaktivna televizija, audiografički uređaji, računarske konferencije, IRC i MOO;asinhrono instruisanje, kada se ne zahteva od svih učesnika da jednovremeno učestvuju u obrazovnom procesu, niti da budu na istom mestu. Forme ove vrste prenosa su: dopisna škola, kursevi na audio i video kasetama, elektronska pošta i kursevi bazirani na WWW Internet servisu.
Ovakav način obrazovanja je u prednosti nad tradicionalnim u pogledu opuštenosti i slobode, ali zahteva određenu tehnologiju (na visokom stepenu razvoja) i odgovarajuće metode da bi postupak bio uspešan.
Osim ovih oblasti realno je očekivati ulazak interneta i u ostale društvene funkcije, kao što su: zdravstvo, javni život, marketing (inače veoma zastupljen u vidu prodaje raznih vrsta proizvoda i usluga), turizam, kultura, itd.
Нема коментара:
Постави коментар